Aleksandar

Počinje godina raspleta, raspleta u mnogim poljima ljudskog postojanja, ma koliko to fatalistički zvučalo novi milenijum u stvari počinje ove godine. Sve što budemo mislili, radili, htjeli, sve čemu se budemo nadali obeležiće ne samo naš život već živote mnogih generacija. Zašto? Pitate me zašto? Do dana kada je smenjen Berluskoni premijer Italije i do dana kada je smenjen premijer Grčke ujedinjenje Evrope je bilo dobrovoljno ujedinjenje naroda na evropskom tlu. Poslije toga više ništa nije i ne može biti isto. Finansijska elita je bez izbora, dakle bez legitimiteta postavila upravnike Italiji i Grčkoj i ne postavlja se pitanje legitimnosti takvog poteza već se samo spekuliše ko je sljedeći. Možda David Cameron britanski premijer koji je napustio dogovore o novom ustrojstvu super države EU sa Njemačkom na čelu.? Ko bi ga znao? Svašta je moguće. Naša vlada je sa svoje strane pokazala takvo neznanje i nespremnost da bi nama najbolje bilo da prepustimo vođenje države Goldman Sachs bankarima kao što se to desilo u slučaju Grčke i Italije, samo što smo mi toliko nezanimljivi i neprofitabilni sve da se i sami ponudimo niko nas ne bi hteo hehehe. Neznanje koje isijavaju omnipotentni ministri naše vlade je od smešnog i pomalo zabrinjavajućeg postalo groteskno i neoprostivo. U prednovogodišnjoj hajci na trgovce ministri i mediji su združenim snagama uveravali neuki narod kako su marže u Francuskoj 1% – 4% , a u Srbiji preko 23%, narod kao narod ne konta, ne zna i ne mora da zna, može mu se, ali provukoše RTS, B 92 i ministri državno nametanje marže u trgovini. Tokom ovog divljanja neznalica iz RTS, B 92 i vlade Srbije bilo je upadljivo ćutanje ekonomista i trgovaca, jedini koji se odvažio da im očita lekciju je bio vlasnik preduzeća GOMEX iz Zrenjanina koji je postavio pitanje ministru da li zna o kojim maržama je riječ, operativnim ili neto profitnim i o kojim trgovcima je riječ. Iz cele ove zavrzlame može da se zaključi sljedeće: Politička elita širom svijeta je odlučila da nametne državni feudo socijalizam kao normu i svi oni kojima to smeta dobiće paket medijskog šikaniranja kao preventivnu vaspitno popravnu mjeru, poslije toga slijede i ozbiljnije sankcije za one koji se suprotstave što se moglo vidjeti u Berluskonijevom i Papandreuovom primjeru. Kriza koja i dalje galopira se neće riješiti sama od sebe, postavlja se pitanje ko će je rešavati? Oni koji su je stvorili? Ne sviđa mi se rešenje koje je nametnuto SFRJ 1991, Libiji i Egiptu 2011. Pa zamislite samo Evropu u plamenu kao 1941 ili 1914? Brrr, sledim se i pri samoj pomisli na takvo nešto. Ima li iko normalan ko bi poželeo to? Na stranu globalne tendencije, nama u Srbiji prete neznalice i to nam prete neverovatnim zaduživanjem, izborima, navodno će izbori da oduzmu vreme koje su ministri mogli da provedu u rešavanju problema, pa najbolje da ostanu ministri doživotno. Hehehe. Zadužuju se preko granica koje su sami propisali, preduzeća ne odlaze u stečaj, preuzima ih država i time ministri dobijaju još više vlasti umesto da puste preduzeća da odu u stečaj, bankrotiraju i naprave mesto za neke nove investitore ili preduzetnike da se razviju, još samo da uvedu samoupravljanje i da dotiraju novcem posrnule tajkune pa da komedija bude veća.
Sretna vam 2012.

Filed under: Put upravljanja