Dobar čovjek?
Posted by aleksandar on April 3, 2011
” Ne gubite vrijeme u raspravama kakav bi trebalo da bude dobar čovjek. Budite dobar čovjek!”- Imperator Marcus Aurelius
Ne laži. Ne kradi. Ne varaj. Ne poželi tuđe. Ne ogovaraj. Nemoj biti lenj. Ne gledaj u stranu dok razgovaraš sa ljudima. Ne poželi tuđe. Ne predstavlja se lažno. Ne svjedoči lažno. Ne gledaj tuđu ženu. Ne gledaj tuđeg muža. Nemoj da si na kraj srca. Ne briši nos rukavom. 
Nemoj da misliš o sebi da si bolji od drugih. Nemoj biti kurva. Ne pravi se pametan. 
Ne idi mali ispod zvezda. Ne plači. Ne pokazuj strah. Ne plaši se. Nemoj gubiti vrijeme. Ne žali se. Ne kukaj. Ne viči. Ne tuci slabijeg od sebe. Ne ubij. Ne pretjeruj. Ne seri. Nemoj biti lakovjeran. Nemoj biti pokvaren. Nikada ne reci nikada. Ne traži leba preko pogače. Ne sudi drugima. Nemoj biti nemaran. Ne vjeruj svima. Ne pričaj puno. Ne smej se tuđoj muci. Ne raduj se tuđoj nevolji. Ne klepeći nanulama. 
Nemoj biti nestrpljiv. Ne vrši nuždu dok voz stoji u stanici. Ne krij osećanja. Ne pokazuj osećanja. Nemoj da trpiš nepravdu. Ne svađaj se. Ne traži vraga. Ne teraj mak na konac. Ne kuni. Ne srči. Ne ostavljaj druga u nevolji. Nemoj da kasniš. Nemoj. Nemoj. Nemoj. NE!
Ponekad malo gvirnem na tuđu ženu, ali na tom se sve zaustavi…
Prije nije
Nešto kontam, valjda je bitno da je ne gledaš i ne poželiš, a šta smeš da joj radiš baš i nije precizirano, mada iskreno ja i nisam što se preljube tiče referentna tačka za moralno političku podobnost.
Hehehe
Poenta je da svi kukaju i pričaju o tome kako je neko loš ili dobar i kako to treba da izgleda, zamisli svi misle da su dobri, a svijet je na ivici katastrofe isključivo zbog ljudske oholosti i bahatosti. Marcus je totalno u pravu, budi dobar, makar se potrudi i preokrenuće se čitava situacija, promijeniće se diskurs i prestaće da bude in “snalažljivost”, jajarenje, prevrtljivost, laž, mimikrija itd.
(Nešto se desilo sa prikazom komentara na temi, mnogo je čudno.)
Mogu samo da potpišem ovaj komentar iznad mog – da ne spominjem da se ti koji su teška đubrad najviše tripuju da su dobri. A o onima koji misle da ih odlazak u crkvu ili učestvovanje u jednoj do dve dobrotvorne akcije čini velikim altruistima ni da ne pričam…m’rš. >_<
Baš me ovih dana okupira ta tema. Čitam knjigu “Pod drvetom saznanja dobra i zla” od Svetomira Bojanina, i pokušavam da sredim misli. Vidim i Milka medju komentarima pa mislim – nisam jedini…Znam da je tvoj post iz aprila (nema veze – knjiga je iz 2008) – ali nekako se sve ispreplete i dodje na svoje mesto. U prostoru i vremenu. što’no kaže poslovica:
“You can run but you can not hide” ili možda bolje “neko to od gore vidi sve”
Najbolji vic je to što sam ateista. Pa šta? I Samarićani su bili bezbožnici…