Odgovoran potrošač
Posted by aleksandar on October 24, 2010
“Ne idite u kupovinu kada ste gladni.”-Gad Saad
Svi govore o odgovornosti korporacije prema okruženju i potrošaču. A šta je sa odgovornošću potrošača prema okruženju i samom sebi? Dok sam radio u hipermarketu primetio sam da kada pustim veselu muziku potrošači počnu da đuskaju dok čekaju u redu na kasi i pružaju ruke ka čokoladicama na polici pored kase, oni koji još kupuju lepršaju kroz market, pevuše i pune kolica proizvodima revnosno ne obazirući se na eventualno prekoračenje budžeta. Neki su se čak vraćali od kuće sa zahtevom da vrate robu jer to nisu smeli da kupe.
Sve to me je teralo na razmišljanje. Šta je to što nas goni da kupimo nešto što nismo hteli ili smeli? Jasno je da marketing stručnjaci rade svoj posao. Da li je to jedini razlog? Prosto ne mogu da poverujem da jeste. Moja razmišljanja su me odvela ka Gad Saad-u profesoru marketinga u Kanadi i jednom od modernih gurua behaviorisma. Na tragu Pavlova, B . F. Skinnera, Saad je istraživao fenomen ponašanja potrošača i napisao delo “The Evolutionary Bases of Consumption”. Deo smo evolucionog lanca i to determiniše naše svakodnevno ponašanje uključujući tu i naše ponašanje tokom kupovine hteli mi priznati ili ne.
Novu dimenziju čitavoj priči o ponašanju potrošača daje kompjuterizacija čovekovog okruženja. Promena paradigme rada, promena paradigme komuniciranja usmerava čoveka ka kreativnosti, ostavlja mnogo slobodnog vremena čoveku da poradi na sebi. U tom procesu ljudi u ulozi potrošača bi trebalo da porazmisle o svojim odlukama i o svojim stvarnim potrebama. Mali koraci su potrebni da bi se došlo do velikih rezultata u poboljšanju uslova života. Nadam se da promena paradigme življenja neće značiti regresiju na evolucionoj lestvici već napredak u spoznaji čoveka i čovekovih potreba te stvaranje boljih uslova života za celokupno čovečanstvo.
Moram da ukažem na činjenicu da nisu baš za sve krive kompanije i marketari, mi samo pokušavamo da se prilagodimo ponašanju potrošača, sve što činimo kao cilj ima ekonomski napredak kompanije. Sigurno je da korporacije imaju najveći deo odgovornosti, ali i njih čine i vode potrošači. Prava promena će nastati onog momenta kada potrošač nastupi kao čovek i prihvati deo odgovornosti za uništavanje planete. Svaka promena ponašanja potrošača vodi prilagođavanju korporacije i društva u celini novoj situaciji i menjanju načina poslovanja u pravcu zadovoljenja potreba potrošača, tako nastala sinergija menja okruženje. Nadam se na bolje.
Za kraj pogledajte video koji govori sve, na španskom je, ko ne zna španski neka ne brine, slika govori više od hiljadu reči.
Nisam ni sumnjao da ćeš naći način da prikažeš i drugu stranu medalje
O toj strani se uglavnom ćuti, jer “mušterija je uvijek u pravu”. Samo, da li je zaista?..
Pričati o manama potrošačkog društva, a ne preispitati ulogu samog potrošača potpuno je paradoksalno. Na kraju krajeva, samo on ima moć-moć da nešto kupi ili ne kupi. Sa tom i takvom moći on modelira ukupne proizvodne odnose, ukupne društvene odnose. Samim tim, nosi i ogromnu odgovornost za stanje zajednice u globalu. Dosta je bilo debilnih opravdanja i svaljivanja krivice na zle čike iza zavjese. Vrijeme je da se preuzme odgovornost.
Karakteristično je za Srbiju da se jedna u suštini dobra ideja koristi u drugačijem kontekstu od onog konteksta u kom je nastala. Da bi par moćnika u Srbiji moglo da radi šta želi progurali su kroz svoje medije floskulu ” Kupac je uvek u pravu!”. To je istina, ali kao što reče R. Kipling u poemi “If”:”Nitkovi su izvrnuli istinu da bi od nje napravili zamku za budale.”
U pravu si kada kažeš da potrošači upravljaju društvenim odnosima i nose odgovornost za svoje odluke. Kada razmišljam o toj temi meni su najupečatljiviji stihovi Williama Ernesta Henleya:” Ja sam gospodar moje vere, ja sam kapetan moje duše!”
Da, vreme je za preuzimanje odgovornosti. Usvajanje aktivnog načina delovanja umesto reaktivnog je imperativ.