Aleksandar

Kroz hypermarket sam uslužio na hiljade potrošača dnevno x 365 dana x 5 godina, znam ih po znoju i prdežu, a to nema u knjigama.Knjige ne spominju nervni slom potrošača kada nema smokija ili eurokrema.

Učestvovao sam u PM otvaranja 2 hypermarketa, obadva su otvorena prije roka i značili su ne samo otvaranje hypermarketa već otvaranje cjelokupne kompanije na tržištu.Učestvovao sam kao jedan od saradnika u  projektu “Nikšićko pivo u limenci“  1998.Brendiranje i pozicioniranje Nikšićkog piva u Srbiji sam radio zajedno sa Bogdanom Orlićem(moj kolega tada).O ovome ne pričam nikome, ali kada počne priča na temu FMCG ja se ponašam kao guru i sudija vrhovnog suda jer sam medju prvima radio za multinacionalne korporacije na ozbiljnim projektima koje većina može samo da sanja.Poenta je da ako imate znanje koje vrijedi, toga treba da se držite kao pijan plota i ne treba da se prsite da ste nuklearni fizičar kada niste. Knjiško znanje je ok, kao i svako znanje uostalom, ali ko nije omirisao prdež svog klijenta i plač zaposlenog nema šta da traži u menadžmentu

Filed under: Put upravljanja