Varljivo leto 2012
Posted by aleksandar on January 17, 2012
Počinje godina raspleta, raspleta u mnogim poljima ljudskog postojanja, ma koliko to fatalistički zvučalo novi milenijum u stvari počinje ove godine. Sve što budemo mislili, radili, htjeli, sve čemu se budemo nadali obeležiće ne samo naš život već živote mnogih generacija. Zašto? Pitate me zašto? Do dana kada je smenjen Berluskoni premijer Italije i do dana kada je smenjen premijer Grčke ujedinjenje Evrope je bilo dobrovoljno ujedinjenje naroda na evropskom tlu. Poslije toga više ništa nije i ne može biti isto. Finansijska elita je bez izbora, dakle bez legitimiteta postavila upravnike Italiji i Grčkoj i ne postavlja se pitanje legitimnosti takvog poteza već se samo spekuliše ko je sljedeći. Možda David Cameron britanski premijer koji je napustio dogovore o novom ustrojstvu super države EU sa Njemačkom na čelu.? Ko bi ga znao? Svašta je moguće. Naša vlada je sa svoje strane pokazala takvo neznanje i nespremnost da bi nama najbolje bilo da prepustimo vođenje države Goldman Sachs bankarima kao što se to desilo u slučaju Grčke i Italije, samo što smo mi toliko nezanimljivi i neprofitabilni sve da se i sami ponudimo niko nas ne bi hteo hehehe. Neznanje koje isijavaju omnipotentni ministri naše vlade je od smešnog i pomalo zabrinjavajućeg postalo groteskno i neoprostivo. U prednovogodišnjoj hajci na trgovce ministri i mediji su združenim snagama uveravali neuki narod kako su marže u Francuskoj 1% – 4% , a u Srbiji preko 23%, narod kao narod ne konta, ne zna i ne mora da zna, može mu se, ali provukoše RTS, B 92 i ministri državno nametanje marže u trgovini. Tokom ovog divljanja neznalica iz RTS, B 92 i vlade Srbije bilo je upadljivo ćutanje ekonomista i trgovaca, jedini koji se odvažio da im očita lekciju je bio vlasnik preduzeća GOMEX iz Zrenjanina koji je postavio pitanje ministru da li zna o kojim maržama je riječ, operativnim ili neto profitnim i o kojim trgovcima je riječ. Iz cele ove zavrzlame može da se zaključi sljedeće: Politička elita širom svijeta je odlučila da nametne državni feudo socijalizam kao normu i svi oni kojima to smeta dobiće paket medijskog šikaniranja kao preventivnu vaspitno popravnu mjeru, poslije toga slijede i ozbiljnije sankcije za one koji se suprotstave što se moglo vidjeti u Berluskonijevom i Papandreuovom primjeru. Kriza koja i dalje galopira se neće riješiti sama od sebe, postavlja se pitanje ko će je rešavati? Oni koji su je stvorili? Ne sviđa mi se rešenje koje je nametnuto SFRJ 1991, Libiji i Egiptu 2011. Pa zamislite samo Evropu u plamenu kao 1941 ili 1914? Brrr, sledim se i pri samoj pomisli na takvo nešto. Ima li iko normalan ko bi poželeo to? Na stranu globalne tendencije, nama u Srbiji prete neznalice i to nam prete neverovatnim zaduživanjem, izborima, navodno će izbori da oduzmu vreme koje su ministri mogli da provedu u rešavanju problema, pa najbolje da ostanu ministri doživotno. Hehehe. Zadužuju se preko granica koje su sami propisali, preduzeća ne odlaze u stečaj, preuzima ih država i time ministri dobijaju još više vlasti umesto da puste preduzeća da odu u stečaj, bankrotiraju i naprave mesto za neke nove investitore ili preduzetnike da se razviju, još samo da uvedu samoupravljanje i da dotiraju novcem posrnule tajkune pa da komedija bude veća.
Sretna vam 2012.
Ministar poljoprivrede i trgovine nas uporno ubeđuje da će cene pasti kada dođu Delhaize, Lidl, IKEA i drugi maloprodajni lanci.” Cene moraju pasti! ” mantra je svakog ministra trgovine pred izbore bez obzira na situaciju u zemlji i svetu. Koliko je demagogije i nestručnosti u izjavama, mišljenjima i uopšte stavovima ministra jasno je svima koji se bave trgovinom, međutim teško je objasniti običnom narodu da trgovina nije izvor svih njihovih problema. 
Da li se neko seća Fukušime? Gde to beše? Šta to beše? Bio sam dirnut brigom za mučenike koji su evakuisani iz svojih domova, još više sam bio dirnut kada su ljudi žrtvovali svoj život u pokušaju da ugase reaktore nuklearne centrale Fukušima, malo mi se doduše povraćalo od postavljanja zastave Japana u statusima na FB i od komentara običnih kineza da japanci nisu bolje ni zaslužili. Šta da se radi? Ko sam ja da sudim? Ne želim da sudim, nije mi namjera, međutim zanimljivo mi je kako naš mozak ne može da se odupre komunikacionom zagađenju i buci koja se stvara svaki dan. Zagušenje koje naš sistem doživljava je toliko da zanemarujemo i opasnost po život.
Japanci i Fukušima manje više nisu ni bitni vidim vam po facama da sam vas neprijatno iznenadio podsjećanjem, baš nepristojno od mene, bitan je taj odnos percepcije i stvarnosti. Pedya je je već ukazao na to da percepcija jeste stvarnost, dobro ne samo Pedya već i Martin Lindstrom i Marshall McLuhan, a i mnogo drugih koji se bave ovim pitanjem, pa to i nije tolika novina za vas. Martin Lindstrom je u istraživanjima iz oblasti neuromarketinga koja je vršio u saradnji sa Dr. Kalvert sa Warvick instituta već utvrdio da nalepnice o štetnosti pušenja u stvari pospešuju prodaju, Maršal Mcluhan je utvrdio da je poruka sama po sebi medijum. Nemojte kriviti medije i novinare, tajne organizacije i političare, vi ste sami izabrali da se ne sećate. Tako vam je lakše. Jedan prijatelj mi je nedavno rekao da kupuje racionalno, samo ono što mu treba. Hehehe Nisam imao srca da ga pitam seća li se Fukušime. Da li stvarno može sam da proceni šta je za njega dobro, a šta ne? Koliko može da bude racionalan neko ko se ne seća događaja u Fukušimi? Sećate li se Černobila? Da li možete za sebe da kažete da ste racionalno i razumno biće? Da li vi stvarno možete da ocenite šta je dobro za vas ili vam treba pomoć u tome?
” Sveprisutna vrlina dobiće onaj oblik koji joj podari Tao.”- Lao Tze
Ne laži. Ne kradi. Ne varaj. Ne poželi tuđe. Ne ogovaraj. Nemoj biti lenj. Ne gledaj u stranu dok razgovaraš sa ljudima. Ne poželi tuđe. Ne predstavlja se lažno. Ne svjedoči lažno. Ne gledaj tuđu ženu. Ne gledaj tuđeg muža. Nemoj da si na kraj srca. Ne briši nos rukavom. 
Nemoj da misliš o sebi da si bolji od drugih. 
Nemoj biti nestrpljiv. Ne vrši nuždu dok voz stoji u stanici. 
Evo kada se niko nije setio da ti se izvini, ja ću. Šta da se radi? Mora neko da ti se izvini za nepravdu koja ti je učinjena. Naš narod blesavi je izašao na ulice tog nesretnog 27. Marta i ne pada im na pamet da odahnu dušom, da se okrijepe, da odu kući da se odmore. Navikla stoka da ne radi, pa ne radi, protestuje, štrajkuje, izmišlja praznike, samo da ne radi. Znao si ti dobro 27. Marta da nije to zbog Adolfa i Dragiše, jasno je tebi bilo kao i meni danas, da je to sve zbog Dedinja i novca, da je to ono što demokrate i komunisti priželjkuju dok izvode narod na ulicu protiv pakta.
Ljudi su najveći resurs, tehniku možete da napravite, da izmislite, popravite, znanje možete da steknete učeći, ali ljude morate da negujete pažljivo i da ih čuvate, bez ljudi nemate radnike, bez ljudi nemate glasače, bez ljudi nemate potrošače. Gde su ljudi? 58 000 ljudi godišnje se doseli u Beograd. 33 000 je manje rođenih od mrtvih svake godine. Da li neko uopšte razmišlja o tome? Glad i nemaština teraju ljude ka Beogradu, muka prazni manja mesta po Srbiji, Vojvodini, Crnoj Gori i Srpskoj, a puni Beograd. Posledice su teške za privredu i biće još teže kako vreme bude prolazilo. Polja ostaju neobrađena, zaparložena, od izvoznika hrane postali smo uvoznik. Uvozimo krompir, jabuke, luk , lakše bi bilo da nabrojim ono što se ne uvozi. Fabrike su puste, zatvorene, od izvoznika smo postali uvoznik, uvozimo sve, od igle do lokomotive. Ubili smo sve vladare koji su pokazali makar malo volje da nam pomognu da odrastemo kao nacija. Imamo li mi kao narod mozak? Ponekada pomislim da nemamo. Migracije su takve da vam treba dan vožje da prođete automobilom od Grocke do Bataje, Beograd usisava sve kao crna rupa. Novac, ljudi , roba, kompanije sve ide ka Beogradu i nestaje u njemu konzumirano svetlima velegrada. Srbija prvo mora da se odvoji od Beograda, a tek onda da pokuša da se reformiše. Beograd je teg koji vuče Srbiju na dno, bilo bi dobro dati mu nezavisnost i omogućiti mu da se neometano od nas ostalih razvija, a mi ćemo bez Beograda konačno početi da se bavimo svojim životima, poljoprivredom, industrijom, školstvom. Mišljenja sam da ćemo u EU biti primljeni brže bez Beograda nego sa njim za vratom. Di su ljudi? U Beogradu, otišli sa firmom Krstić. 
Sjedim tako i gledam u noćno nebo, daleke galaksije mi izgledaju bliže nego neki dijelovi grada u kome živim. Šta me privlači kosmosu? Nisam valjda svraka pa da volim sve što sija. 
Blog sam zamislio kao dnevnik mojih razmišljanja o liderstvu, marketingu, prodaji, nisam ni pomislio da bih mogao na blogu da se osvrnem na politiku, ali eto došlo je vreme i za to. Ne volim kada lažu i petljaju, a čitava situacija na Bliskom istoku ukazuje na obmanu i prevaru. Previše “futa” ( žargonski izraz za smrdi, koristi se u Bosni i Hercegovini prim.aut.) na neistinu, a narod k’o narod, guta sve što mu se podmetne. Nisam politički analitičar, međutim imam zanimljiv pogled na krizu u severnoj Africi pa želim da ga podelim sa vama.
Mladost, ludost, smeh, šala i zabava se pretvorilo u mladost, ludost, smeh, šala i revolucija. Biće zanimljivo videti kakvi režimi će zameniti diktatore koji su smenjeni. Novinari i analitičari propagiraju umerene islamističke pokrete nalik partiji Tajipa Erdogana u Turskoj i to rade na način da me neće iznenaditi spontanost takvog razvoja događaja. Hehehe 
Preduzetnik je na vrhu lanca ishrane, vrhunski predator. Vekovi evolucije su doveli do toga da se pojavi nova vrsta, 